<	kolovoz, 2008
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

Kolovoz 2008 (1)
Srpanj 2008 (2)
Lipanj 2008 (1)
Svibanj 2008 (3)
Travanj 2008 (4)
Ožujak 2008 (3)
Veljača 2008 (2)
Siječanj 2008 (2)
Prosinac 2007 (5)
Studeni 2007 (1)
Rujan 2007 (3)
Kolovoz 2007 (3)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari Da/Ne Dizajn By Girl

Opis bloga

Everything about me. Almost everything
Ako netko treba evo moj msn: neka_nova_klinka@hotmail.com

Tekstovi

REGRUTSKA

Sine moj...
Ti se majke sećaš nejasno...
Dobre senke iznad kolevke...
Poč'o si da pamtiš prekasno...
Osluškujem lepet anđela...
Znaću valjda da je nađem ja?

Eh, mani me...
Naš sam dom k'o čergu selio...
Tepanja na vino mirišu...
Njene stvari sam razdelio...
Svaki praznik minu ćuteći...
Sebi nisam mog'o uteći...

Stade sve... Samo život prođe...
Sine moj, oči njene plave...
Stiže dan da u vojsku pođeš...
Čudni se ovde sveci slave...
Ej... Sine moj... Kako da te pustim?
Ti si sve što mi od nje osta'...
Di ćeš s tim trepuškama gustim?
Život baš ne zna šta je dosta...

Slušaj njih
Što uz bojni poklič legaju...
Pevaju u slavu noževa...
Pevaju pa onda begaju...
Pošlo vreme s goreg na gore...
Razigralo one Najgore...

Sine moj...
Gajde će ti baba kupiti...
Tamburu sa ticom sedefnom...
Cure će pred kućom pupiti...
Nek se šorom digne prašina...
Kad bataljon suknji maršira...

Stade sve... Samo život prođe...
Sine moj, oči njene plave...
Stiže dan da u vojsku pođeš...
Lumpuju... Usijane glave...

Sine moj, sve su to barabe...
Ne dam ja mog spomenka bokor...
Derane... Drž' se tvoga babe...
Nisi ti za taj jad i pokor, ej...

Po stihu iz ove pjesme sam nazvala blog...

SLOVENSKA

Nošen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan.
Zašto, ko da zna, al' to sam jutro dočekao umoran.
K'o da sam i ja leteo s njim, krilima teškim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.

Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da naprave od toga tužni treći čin.
Nek mi ne drže govore, nek drugom pletu lovore,
ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu.

O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici da me daš.

O ne, ne brini, proći će za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je,

što luduje, od sreće tugu tka
moja prosta duša slovenska.

Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali.
Gde je tome kraj? Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zašto se sve to dešava, dal' covek ista rešava
il' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama?

O zagrli me sad...

NEKI NOVI KLINCI(prva Balaševićeva pjesma koju sam čula)

Moj deda već dugo ore nebeske njive,
ali baka još čuva sve stvari i sliku našeg sveca.
Na dan kad sam rođen, tu je posađen orah,
i u avliji pod gustom krošnjom sad igraju se deca.

Neki novi klinci...

Kroz maglu treperi devet sveća na torti
tad sam dobio par mandarina i malog belog zeca.
U maju još uvek zriju komšijske bašte,
ali trešnje i zelene kajsije kradu druga deca.

Neki novi klinci...

Moj drugar Milutin, druga klupa do vrata,
ima klinca od četiri i po i uči ga da peca.
Ponekad ga sretnem, mahne kroz prozor kola,
a u porti, za loptom sad jurcaju neka druga deca.

Neki novi klinci...

A ja, ja se kockam sa prevarantom životom,
iz rukava on svakoga dana izvuče nekog keca.
I stariji mi kažu:"Sad si u pravom dobu!"
A u ulici Jovana Cvijića rastu druga deca.

SAMO DA RATA NE BUDE

Pijani momci prolaze duž naše tihe ulice,
oni u vojsku polaze, prate ih tužne curice,
brinu ih slutnje sulude - da rata ne bude!

Ne mogu da me ne sete suze na vrh tvog nosića
devetsto-osamdesete, ulice Brane Ćosića
i voza crnog k'o da s njim zauvek odlazim.

Znaš šta, neka mora sve potope,
nek se glečeri rasture, večni snegovi otope.
Pa šta, neka kiše ne prestaju,
neka gromovi polude, samo rata da ne bude!

Znaš šta, nek se doba preokrenu,
nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.
Pa šta, vetri nek pomahnitaju,
nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!

K'o zlatni prah, oreol sna, oko malenih glavica
i tvoja ljubav nad njima čuva ih kao lavica.
Loše te vesti uzbude - da rata ne bude!

Znaš šta, neka mora sve potope,
nek se glečeri razvale, večni snegovi otope.
Pa šta, kiše neka ne prestaju,
neka gromovi polude, samo rata da ne bude!

Znaš šta, nek se doba preokrenu,
nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.
Pa šta, vetri nek pomahnitaju,
nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!

Samo da rata ne bude, ludila među ljudima,
veliki nude zablude, plaše nas raznim čudima
i svakoj bajci naude - da rata ne bude!

Samo da rata ne bude, ludila među ljudima,
veliki nude zablude, plaše nas raznim čudima
i svakoj bajci naude - da rata ne bude!

REQUIEM

Kad god prođem ulicom sa tvojim imenom
pomislim na onu pesmu...
Već je godinama ne pevam,
stari refren nikom ne treba.

A ljudi pesme kratko pamte, Komandante...

Ostaće u knjigama i priča o nama:
Balkan krajem jednog veka.
Svako pleme crta granicu.
Svi bi hteli svoju stranicu...

Tope se snovi kao sante, ej Komandante...

Na barikadama su opet zastave,
svet ide k'o na praznike.
I decu izvode s jutarnje nastave
da vide gladne radnike...

A gde smo mi, naivni,
što smo se dizali na "Hej Sloveni"?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni...

Vremena su nezgodna za momka kao ja
koji gleda svoja posla...
Nisam lutak da me naviju.
Imam samo Jugoslaviju...

Sve druge baklje bez mene plamte, e Komandante...

Na barikadama su opet zastave...

I svi su tu da dobiju na toj lutriji...
Na barikadama su uvek najbrži,
al' nikad i najmudriji.

A gde smo mi, naivni,
što smo se dizali na "Hej Sloveni"?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni...

I prevareni...

I kad god prođem ulicom sa tvojim imenom
pomislim na Panta rei...
Baciće se, tako, neki lik
kamenom i na tvoj spomenik.

Jer sve se menja, i sve teče... Čoveče.

BEZDAN

Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.

Ne slušam više šta šapućes dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet počinje...

Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?

Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.

BOŽA ZVANI PUB(moja 2.naj pjesma)

Ovo je priča koju vrlo rado pričam,
to je priča o Boži zvanom "Pub".
Jedni ga hvale, drugi žale, treći kažu: "E, moj brale,
taj je bio kvaran kao šupalj zub".

Odavde pa sve do Pešte i do Srema na jugu
jos priča bajke o njemu mutni kockarski krug
i kažu: "Taj u životu nije igr'o na dug!"
I svi se slažu kako danas nema takvih kao Boža Pub.

Negde je imao imanje, to se znalo, više - manje,
mada o tom nije prič'o ni za lek.
Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat,
pa je živeo od kocke ceo vek.

O, taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih.
I uvek 'ladan kao špricer, uvek opasno tih,
i samo kad tera maler on bi rekao stih.
I svi još pamte reči kojim maler tera Boža zvani Pub.

Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje.
I pogledi čvrsti, lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje.

E, pa da!

Al' karta je kurva, izvin'te me što psujem,
jer ja samo pričam onako kako čujem.
I ako su lagali mene i ja lažem vas.

Tu priču zna svako, od vraga do popa,
jer mnogi su mangupi ostali tropa.
Kockar se krije i čuči u svakom od nas
i čeka pravi čas.

Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom,
to je bio lihvar, bogat kao knez.
Igr'o je i upravnik pošte zvani Ljupče od milošte
i neki švercer kog je jurio sav srez.

U, to je partija bila, jos se priča o njoj,
kibiceri u transu, 'ladan probija znoj.
Na stolu kamara para, da ne spominjem broj,
i povuk'o je damu na osamn'est, mrtav ladan, Boža zvani Pub.

A znate li za ono kad je s izvesnim baronom
igr'o četir' dana? To je bio rat!
Išle ga stalno karte jake pa je odn'o i fijaker,
crnog konja, tabakeru, štap i sat.

Baron je pričao posle da je špil bio star,
da je previše pio, da ga poneo žar!
Ma, svi što gube se ljute, to je poznata stvar,
a svako gubi bar ponekad ali nikad Boža zvani Pub.

Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje...

Sa švalerske strane nije spad'o u Tarzane,
al' daleko od tog da je bio zec.
Im'o je neke tu i tamo, al' svi vrlo dobro znamo
da kod žena igra neki peti kec.

Ljubav je igra u kojoj često ne pali blef,
srce se otvara teže nego najbolji sef.
Im'o je on svoje dame: karo, pik, herc i tref,
i bio im je veran sve do sudnjeg dana Boža zvani Pub.

Gospodo draga, on je nestao bez traga
i to celoj priči daje čudan ton.
Neki se džambasi kleli da su kod Sombora sreli
jednog tipa što je bio isti on.

Možda ga odvela karta čak u Prag ili Beč.
Već dugo niko o njemu nije čuo ni reč.
Dal' se još drži na svetu il' je predao meč
pa s anđelima na vrh neba igra raub, preferans i ajnc?

Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje..

MRTVI

Od loših vesti i reklama prognan, utekoh na treći program
Gde je, nekim čudom, tekla poznata burleska...
Svi oni gegovi i lica ista... Slikovnica što se lista...
Setno, ko na dnu škrinje nađena sveska...
Osmeh se zaledi na čas... Gde su sad Laurel i Hardi...
I ovaj ljuti zrika... I njegov beli psić?

O, svi su mrtvi... Odneseni...
Bršljan je davno prekrio stih...
Od zla i briga su rešeni...
Al divna ludost ko oreol još rominja oko njih...

Bila je berba... Osta fotka od nje... Leto neznano gospodnje...
No, uglavnom, ta su burad otkad popijena...
Ćale s kačketom, čuvenim, od tvida, putunju sa leđa skida...
Deda pred vranca spušta otkose sena...
U smeđoj senci bresaka samo po bluzi poznam majku...
I ko da čujem mobu... I kikote niz drum...

Al svi su mrtvi... I blaženi...
Bršljan je davno prekrio stih...
Od zlih vremena su spašeni...
A trag poštenja i dobrote ko oreol još rominja oko njih...

U godišnjaku škole važna lica šmekera i bubalica...
Ali samo jedan moto: Drži se, Planeto...
Sanjari... Genijalci...Šampioni... Žrtvovani ko pioni...
Pale su zastave u četrdes' petoj...
Kadgod ih sretnem, žale se... Sapuću ko zaverenici...
Al pijan dah je vetar što zmaja ne diže...

Ma, već su mrtvi... A hodaju...
Ja nisam rođen da čekam smak... Moj život nije na prodaju...
A kad pleteš svoj oreol za to i nema mesta boljeg nego mrak...

srijeda, 20.08.2008.

Kao rani mraz...

Evo me napokon s novim postom... Naslov je ime filma koji Balašević snima, tj. završava snimanje, a i jedne pjesme, a i njegove knjige koju želim... Svašta s tim naslovom...
Ugl. vratila sam se s mora i bilo je super... Malo paranormalnih stvari nikome nije naštetilo...bar se nadam... Ma taj apartman je bilo stvarno jako čudan... malo ukoso, malo dok spavam ko da mi neko diže ruku-i Barbari, pa onda malo ko da mi netko sjedi na krevetu, pa se Barbari malo naočale poprave same od sebe... ma ništa strašno... samo sam jedva dočekala da izađem odande... Al je zato plaža... mmmmm... Bili smo na koncu Bana i Belana i bilo je prezakon!!!!!!!! Sad je i novogradiško završilo... Prvi dan je bilo Hladno Pivo.. iako ih ne volim bilo mi je dobro, a kasnije... ajoj...neke tamburice, pa Maja Blagdan... Na kraju je najbolje bilo u nedjelju kad je bio folklor...nismo mi to gledali, nego smo bili u pubu, isplesali se... ma zakon je bilo! Najbolje što se ovoga mjeseca dogodilo je to što se Sanya vratila iz bolnice kući i sad se oporavlja!!!! Weeee! I sad sam stalno kod nje... vjerojatno joj dosađujem, a ona jadna, šta će, šuti i dura...
Eto imamo još manje od 2 tjedna pa opet kreće škola... nažalost... već sam se navikla na ovakav život... bez obaveza... Svaki dan van i to...
Uskoro je i moj rođendan, a pojma nemam kak će sve to ispast... sad će i Barbarin... pojma nemam šta ću joj kupit... Više ništa ne znam... I mislila sam da ću opet napisat jedan dugi, dugi post, al izgleda da ne ide... A i da krenem, moj divni komp bi se vjerojatno opet ugasio, tak da nema smisla... btw, znate onaj dio u boxu gdje piše da moja kornjača uporno pokušava izaći i z akvarija... e pa, uspjela je! Pala je s više od metra visine i ,naravno, ništa joj nije bilo, pa sad i dalje grebe ko luda i pokušava ponovit uspjeh i popravit rekord... trebale su joj 4 i pol godine da izađe, al je uspjela... sad će biti i bolja, sigurna sam... Brat me i dalje izluđuje, želi gledat lessija dok ja gledam atletiku, a mama mu je naravno popustila-ipak on ima 22, a ja 16 god. Zna se kome se popušta... pa kad je već tako želio gledat tog lessija, sutradan u 2 je oept bio lessie, a on je taman zaspao, ja sam ga, kao dobra i brižna sestra, probudila i ustala da gleda lessija... Kad već toliko voli... skoro sam dobila papučom u glavu, al vratila sam se još jednom..ipak je to lessie...kad se on vraća kući, e vraćam se i ja po brata...
Ovo je prvi dan, nakon mog povratka s mora, da imam komp cijelo popodne samo za sebe... Domagoj radi popodne, a Mika je otišao na neku vikendicu odmah s posla... Napokon... I sad više nemam pojma šta da vam napišem... Bolje ništa više... tak da vas sad samo pozdravljam i ispričavam se što nisam nikome kommala postove, komp je bio na popravku-očito bezuspješno i bespotrebno kad on i dalje tjera po svome...
Veeeliki pozdrav svima i puuuno pusa....

subota, 19.07.2008.

Don't let go...

Ej... evo napokon novi post... Zašto ovaj naslov? Hm...pa ne znam ni ja više... Te riječi su mi se svidjele neku večer kad sam čitala P.S.Volim te... Tko god ju još nije pročitao, toplo mu preporučam da to napravi. Knjiga je fenomenalna. Istina da je tužna, skoro stalno sam plakala,al ja sam jako osjećajna, tak da...
Ugl. nema ništa posebno novo... Sve je isto ko i prije, samo bez Marte koja je na moru, čeka Barbaru i mene da joj dođemo... Mi krećemo u ponedjeljak ka Murteru i ne mogu dočekati!!!! Već smo se skoro skroz opremili...Možda još uspijem sutra ujutro mamu nagovorit na nešto...hehe...A onda kad dođemo tamo...Samo čekam trenutak kad ću okusiti more...A tek 24. ako stvarno dođe Ban i Neno Belan!!!!! Ajmeeeee!
Maločas sam se vratila iz grada...Nije baš nešto bilo...Nije bilo dosta ljudi, a ni iz našeg društva...Bit će sutra bolje! Al bilo je dobro...Zafrkavale smo se-Žana, Sara i ja- malo konobara zekale, igrale biljar-ok ja sam gledala-malo gledale okolo. E da! Da ne zaboravim...I ovim putem čestitam Magiću 18.-i rođendan! Sve najbolje...!
I sad više ne znam o čemu da pišem...
Sanya je dosta bolje, zašili su joj nogu, na normalnom odjelu je i čujemo se svaki dan... I ne mogu dočekat da dođe kući...
Htjela sam napisat još neke stvari, al ne ću jer se ne želim spuštat na ničiju razinu...nije bitno o čemu se radi, samo sam ovo htjela naznačit...
btw mislim da mi je ovo najkraći post dosada...al nema veze...
Pozzam sve ljudove s kojima izlazim i s kojima se stalno čujem i koje jako volim...

nedjelja, 06.07.2008.

I feel... I don't feel...well

Evo me, napokon, s novim postom... Škola je napokon gotova! Prošla sam s 5, malo da se hvalim, dobila Bvlgari za nagradu, al dalje ništa divno...novi post nije nimalo pun zanosa, uživanja u ljetu... Sve je krenulo naopako i ne znam zašto svaka subota mora završit s bar jednom glupom stvari! Prvo se danas posvađam s tatom oko gluposti, brat me naživcira komentiranjem toga, zaboravim Majdi rođendanski poklon i brat me ne želi odvesti po njega i onda bude ok...Odemo do parka, malo krenemo s cugom i onda saznam groznu stvar u vezi moje Sanjice... Al i to me prođe... I onda dođemo do Greena na proslavu još jednog rođendana tj. 2, al tamo ili su svi pijani, a meni najvažnija osoba tamo nije raspoložena! A slavi 18-i rođendan! To treba pamtiti po najboljem provodu do tad, a ne gubit volju za zabavljanjem i uživanjem...Al ok izaći će iz beda, sve će biti ok...
Sad sam pričala s mamom i onda smo obje malo plakale i cmizdrile...Strašno mi fali moja Sanja... Njoj je prvoj sve krenulo naopako, a sad je ona na kraju u bolnici u Zagrebu i toliko mi je žao i fali mi neizmjerno... Subotom smo uvijek bile zajedno vani, vraćale se kući, pričale... a prošli petak smo sjedile na brdu iznad naših kuća i gledale grad i zvijezde i pričale, dogovarale se za tu subotu... Al jaka je osoba, znam da će to izdržati i biti još jača nego prije! Mora!
Ugl. ne znam šta da pametnije napišem... slušam Sivi dom nakon više od pola godine i ne pomaže mi...Moram prebacit na Balaševića... Jedna od malobrojnih svjetlih točaka ove večeri bio je moj bratić Emil.. Došao je iz Zagreba i malo izašao s nama, iako malo kasno... Drugi puta bit će bolje...Svijetle točke večeri su i Sara koja nije ništa pila i bila je fenomenalna, Katja koja je napokon uspjela doći, Joki koja je također napokon došla, Majda koja je bila odličan domaćin, Marta koja je usrećila nekog-hehe-i moj Bvlgari koji je od 7 uz mene...haha
Pozzz svim mojim curama i svima od prošlog tjedna.. nadam se da ćemo i dalje provoditi ženske večeri s Adonom... hehe...jebenica..
pozzek

ponedjeljak, 16.06.2008.

Freedom

Evo napokon novi post... I meni je dosadilo gledat onaj...
Naslov-kao i uvijek treba neko pojašnjenje...Nedavno sam bila na Deviantu i skinula meni jednu od najljepših slika koja je nosila taj naziv...Freedom... Kad ju vidite činit će vam se da i nije ništa posebno, da ima i boljih... Ne znam zašto mi je toliko lijepa i toliko posebna...
Ali naziv ima veze s još 2 stvari... Neki da sam pročitala knjigu Sramota, Johna Maxwella Coetzeea... Radi se o profesoru koji je imao afreu sa studenticom i odlazi sa sveučilišta živjeti s kćeri na selo, u Južnoafričkoj republici... I jedan dan ih napadnu 3 crnca(oni su bijelci u Africi), njega zaključaju u neku sobu i pokušaju zapaliti, a nju siluju, no oboje se spase i on to želi prijaviti policiji, ali onda odbija i na kraju sve zapravo tako ostane... Bez ikakve pravde... A zašto? Jer je ona osjećala da je to morala doživjeti, tj. to je bila njena kazna za sva rasistička djelovanja njenog naroda u prošlosti i mučenja crnaca. Nisu ta 3 čovjeka, tj. dječaka još uvijek, nju napala jer je nešto napravila, ona je samo bila bijela i to je bio njezin grijeh, a njihova osveta bijelcima. Oni su na taj način smanjili mržnju prema bijelcima osjećajući da su bar jednu od njih obilježili i natjerali ju da pati samo jer je bijela... Knjiga je dosta realistična i zanimljiva, te me potakla da malo razmislim o vremenu u kojemu je vladao apartheid i rasizam, a tada je riječ sloboda-freedom bila duboko zakopana u njihovim rječnicima... Ali ipak i sada kada su te godine iza nas i svi su slobodni i dalje ima rasista i onih koji tako razmišljaju, i njima ta riječ sloboda, libertas, freedom ne znači ništa... Ta je slika pomalo i obilježje onih koji se ne osjećaju slobodni i tek su zakoračili u svijet slobode...Kao i taj dječak na slici...
A drugo objašnjenje naslova je to da je u petak zadnji dan nastave ove školske godine i onda smo slobodni 2 mjeseca! U petak idemo na Strmac, samo naš razred i roditelji i jedva čekam! Ova 3 dana idemo još malo popravit ocjene šta se popravit da, al uglavnom ne radimo ništa... Možda prođem s 5, al mi to i nije nešt jako bitno, glavno da prođem i da se napokon naspavam i uživam u ljetu i Euru! Nadam se da svi gledaju tekme i navijaju za naše jer smo stvarno fenomenalni! U petak opet idemo do Matana navijati i slavit, al će u subotu u gradu bitiiii... Predobro! Sigurna sam! Kraj je godine, svi smiju van-osim onih koji imaju popravke-svi ćemo se zajedno zabavljat... Jedva čekam!
Eto, zadnji post u ovoj školskoj godini, pa onda najviše pozdravljam sve ljudove iz razreda i naravno razrednicu! Jedino zbog njih mi se da ići u školu!!!
P.S:HRVATSKAAAAAA!!!!!!!!!!

Freedom


Quickpost this image to My

utorak, 27.05.2008.

Rakovi, školjke, morske alge i mnogo, mnogo kamenog cvijeća, na grobu mome, umjesto svijeća, svjetleće ribe držat će stražu...

Naslov vam se čini možda malo tugaljiv, al nisam odoljela da napišem te stihove, jer mi je u glavi stalno Banov zvuk kad to izgovara i ima mi nešto u tome što me iznova privlači da poslušam Jugo još koji put... Al zapravo je naslov i prigodan pošto sam se u petak vratila s ekskurzije, a bili smo u Crikvenici i na Velebitu...btw... Bilo je PREDOBRO!!!! Išli smo s d razredom u busu i mislila sam da će mi biti baš dosadno, al su Ivan i Karlo ponijeli gitare pa smo pjeeeevali cijelim putem i tamo i nazad, a i u hotelu... hehe... kad se sjetim šta je sve u hotelu bilo... ajmeeee... Sve je počelo mirno, samo svirkom i pjevanjem, al se onda niotkud pojavilo piće koje smo mi eto reda radi primili u naše redove... Neki su ga i predobro primili pa im sutradan baš i nije bilo najbolje...hehe... Ugl. mi smo ludovali po hotelu do pola 5 ili 5, a naši hrabri dečki nisu ni trena spavali i ujutro su si otišli po burek... Razrednica se jadna razočarala što nisu i njoj donijeli, al eto, bit će drugi puta... Crikvenica je lijepa, kolko smo mogli vidjeti, more je malo hladno, Zavižan je strm, botanički vrt je lijep, Krasno prekrasno, u Kuterevu su oni medeki(od 100 kila... baš su medeki...) preslatki, a Stage je isti ko i prije... Al glavno da nam se on opet otvorio!!! U jako kratkim crtama to je bila naša ekskurzija koju ću još neko vrijeme pamtiti, dok ne dođe neka koja će joj zauzeti mjesto... I tako... stigli mi u petak kući u Gradišku pa odmah do Stagea do stare ekipe... Lijepo mi sjeli, naručili pićence, kad ono... opa! Policija! Divno... Pretrnuli smo... čaše pod stol, a kad je prošla opasnost :kibaj van! Al sam to sredila sutradan... Dogovorila sam s Brkom, da kad upadne racija da mi je on bratić...hehe-
...Onda sam došla kući, a tamo... lumperajka! Kad god se kod nas nešto slavi to traje bar 3 dana, al uspjela sam ja zaspat i spavala sam do nekih 20 do 4 dok me mama nije probudila pitanjem jel ja mislim ići danas u grad jer bih se mogla počet spremat...A u gradu... Zakon! Došla sam do Stagea malo kasnije, oko pola 10 jer je braco slavio rođendan pa sam morala malo bit s gostima... hehe... Balkanikan je opet svirao, konobari su novi, al sve je ostalo isto... Ja sam se zabavljala, a i one oko sebe... Nisam bila baš najbistrije glave(gemišt je bio 7 dinara...), al je bilo suuuper... isprobala sam svakakvih cipela i patika, a što je najbolje uspjela sam obradit svoje, i to preko telefona, da me puste do pola 2! Jeeeej! Još smo malo u Pubu bili, pa sam onda krenula kući... Zapravo Magić me pratio, pa je onda ostao još kod mene na piću... Otpjevao mi je puno pjesama, napričali smo se, al bi mi mogli i još, al moja mama nije više mogla... Ugl. Magića trebate upoznat da ga stvarno doživite... Fenomenalan tip, odličan frend, pametan, ma sve najbolje... I što je najbolje nema curu, tak da, cure, krenite u akciju...hehe...
Škola je ostala ista, nažalost... Već mi je stvarno dosta... Još sutra neka glupa zadaćnica iz matematike... Tko zna kako ću to napisat... Ma samo da nije 1... više me ne zanima... Ostalo je ok...
Naravno, opet sam sam se raspisala, da ne kažem preraspisala, pa vas sve pozdravljam...
P.S:Magiću, valjda se ne ćeš ljutit što sam rekla da cure krenu u akciju...hehe...pa nahvalila sam te... šta ćeš... pozzz

subota, 17.05.2008.

Let's partyyyyy!!!!!!!!

Ej... evo me opet u blog editoru, idem po novi post... par ljudi mi je reklo da im se čita nešt pa ajde...
Prvo moram poslat veeeeeeeelike pozdrave mojo Jokici, jer sam ju u prošlom postu malo zaboravila... Ugl... Jokica vam je jedno malo, slatko biće koje priča njemački ko luda, fenomenalno pleše, lijepa je i pametna, luda i otkačena, jako voli Coca Colu, Placebo, dance... I naravno voli sve oko sebe... hehe
Još bih ja sad o njoj mogla tako dosta dugo, al mora ostat malo riječi i za ostale... Velika pusa Jokici... lolim te...

Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Ugl... sinoć je bio zadnji Gima party ove školske godine, buuu, al je bilo ODLIČNO!!! Prvo smo se mi svi našli u gradu, onda je bilo i malih komplikacija koje sad više nisu ni bitne... A onda smo došle u Paladium...Prvo su, naravno, maturanti krenuli plesat i zabavljat se... Predobri su...Htjela sam stavit nekoliko slika, al mi moj "divni" brat to ne dopušta jer ona poditno mora nekome neki cd spržit...
Nakon što su maturanti počeli, ubacili smo se i mi svi ostali i počeli plesat... Bilp je puno, puno ljudi, a ja sam bila na 100 mjesta, sa svima plesala, pričala, ma odlično!!!!!!! Sara nam je plaćala piće jer je slavila rođendan koji je u utorak... Saro, sretan ti rođendan, ostani lijepa, pametna, dobra i super pleši i dalje... hehe... Vjerujem da se Sara jučer još najbolje provela... hehe
pozzz Sari...
Potakla me jedna osoba da napišem ovaj dio posta... Samo da znate ne radi se o meni niti sam ja ta koja je tužna...
Ugl. kad nekome daš sve, posvetiš mu sve što si napravio, i ta osoba zna da ju voliš, al se na to nimalo ne obazire, je li ičega vrijedna? Ja mislim da nije...
Treba ju prebolit jer ona nije vrijedna ničijih suza pgotovo ne osobe koja je stvarno dobra... I ne samo dobra, ta osoba je lijepa, talentirana i uvijek se možeš osloniti na tu osobu, uvijek će biti uz tebe u bilo kojem trenutku... Zapravo samo želim reći da smo premladi da tako dugo patimo zbog neke neuzvraćene ljubavi jer ona očito toga nije vrijedna...
Nemojte me pitat o kome je riječ ne želim ništa više od ovoga reći... Rekla sam da ću šutjeti i to će tako i biti...
E da! Evo jedna sretnija vijest... Zapravo ako je istina, ja sam preeeeeeesretna, a bit će i Ajna kad joj kažem. Maja mi je danas preko msn-a rekla da za Novogradiško dolazi... LUKA NIŽETIĆ!!!!!!Jeeeee! I još samo zadnje... Sinoć sam prvi puta čula kako Magić pjeva i ostala sam bez teksta! Odlično je! Još je pjevao svoju pjesmu, koja je prelijepa stvarno...
Za kraj pozdravljam sve s kojima sam se sinoć družila...volim vas sve...
P.S:Nisam stigla stavit smajlije, al shvatili ste valjda da je ovo sretni post u kojem smajliji nisu potrebni...
Još samo zadnji dodatak kojeg sam se tek danas sjetila...Jedna pjesma koja mi je fenomenalna i stalno ju slušam...

Daleka Obala- Slavuj

Vjetar je lomio grane stabala
A jedan je slavuj pjevao u noći
Tužnu pjesmu rezak zvuk je parao noć

Dugo je dugo je slagao tonove
Dugo je pjevao pjesmu o samoći
Tuznom pjesmom on je zove da li će doć
Da li će doć
Pored njega da je prigrli uz sebe
Da je vodi bilo gdje bilo gdje

Pjesma je jačala pjesma je zvonila
On je unosio posljednje drhtaje svoje
U tu pjesmu tužnu pjesmu
A bio je sam
Samo bi ponekad zastao kada bi vidio
Da i zvijezde svijetle u dvoje
A on pjeva tužnu pjesmu sasvim sam
Sasvim sam

nedjelja, 04.05.2008.

1. maj pun maligana...

Eeee! Ljudi... evo jedan super veseli post... Ma onaj bed me uhvati samo na trenutke i tad napišem post... al evo, ko što vidite, dolazim do pameti...
Ugl... za 1. maj je bilo ODLIČNO! Moja Babaya i ja smo oko 9 došle na Strmac-trebale smo i prije al smo moja mama i ja po običaju kasnile... onda smo se tamo ispozdravljali sa svim starim rokerima i njihovim ženama i onda nabasale na Sanyu, Noru i Zeku pa smo s njima onda do njihovog prebivališta, pa naišle na Majdu, pa na Ornelu,Ajnu, Zvončicu,Teu... Ma naišli smo mi na puuuno njih i svi ti koje smo sreli, a da su bili ženskog roda su izrazili želju da se upoznaju s mojim bratom pa smo i to obavili... Obavila sam ja i jedno,hm... da to tako nazovemo "tjeranje" ali bez riječi... Ja sam se samo pojavila, a moj braco je odjednom ostao bez omče oko vrata! Hehe... taj pseudonim sam izmislila ja, eto toj osobi od milja... Haha... Reći ćete da sam zločesta, al ja sam takva oduvijek, al ne prema svima i ne uvijek... Ma nisam baš jako, al imam ja svojih žutih minuta... Ma ugl. malo nam se često sušilo grlo, al je imao moj brat rješenje za to... On je dan prije često konzumirao to rješenje pa se nije ljutio na Denu koji je bio moj osobni barmen...Jesam se izvukla... Onda su došle Lora i Bianka na Strmac, a kod njih su bili Đaka i Dado koji super sviraju,ok ne mogu onda tak dobro i pjevat al je bilo odlično! Ako ništa drugo bar smo gledali, ako nam nije pasala glazba... Hehe... Ima eto još 1 priča koja je nekako najzanimljivija, al to ću sačuvati za malo užu publiku... Da se ne bi moj brat kojim slučajem zaletio na adresu mog bloga...Ne dao Bog!
1. maj je bio odličan, petak solidan, al onda subota! Odlična! Isplesali smo se, naravno vani! Ne morate ni pitati, bila je to moja ideja... Ma lijepo na svježem zraku plesat, nije bilo jako hladno... Bar meni...Malo smo iz Stagea došli do Pub, al nije bilo mjesta, pa se Zeki jako išlo u Exit... Sanja i ja smo se malo dosađivale, al kad sam ja vidjela lice kojem mjesto do te subote nikako nije pripadalo Exitu, umalo me strefila kap! Tome se nikako nisam nadala... Prvo sam se smijala, al smo se Sanya i ja onda pokupile kući... Ma nije sad tako bitno tko je to bio, al je nama to bilo presmiješno...
Oko 10 sam se danas vratila iz Stagea... Bile smo opet samo Babaya, Marta i ja... al nema veze... Učile smo martu bele, pričale i tak to, a ja sam sasvim slučajno onda dobila 10 kuna. Zasvirala je neka glupa pjesma i krenula sam na jukebox naći nešto bolje kad me Hrca zaustavio i rekao, da ako ne naručim ništa da će mi neki tip dati 10 kn.. ko lud ne bi na to pristao... Kako mi je jedne nedjelje 10kn propalo na pokeru, i nisam ih dobila natrag u gemištnom obliku sad sam ih vratila... hehe
Sutra nažalost opet u školu... Pišemo latinski, al valjda ću dobit nešto dobro...Držim fige Marti i Barbari... a i sebi... I cijelom razredu...
Samo sam još htjela poručit onom nekom anonimcu što se zove lol... da me takvi kometari baš i ne diraju, samo sam željela reći da mi i nije namjera imat blog za koji će mi neko stalno govorit da je odličan i sl. stvari. Nisam sigurna koji su to kreteni, al ako si mislio da su to oni koji me komentiraju, ne pišem ja zbog nekog drugog već zbog sebe. Znam da će neki reći da da me ne diraju komentari anonimaca ne bih sad tu njemu ostavljala neku poruku, al sam samo željela reći to da ovaj blog postoji kao jedino mjesto na kojemu mogu biti iskrena, a i napisati sve što me muči ili veseli...
Ma eto... Neki novi post... Ništa prepametno u njemu... Veeeliki pozdrav svima, pogotovo mojoj ekipi s kojom izlazim svake subote: Barbara, Marta, Žana, Sara, Maja(kako kad), a moram pozdraviti i one s kojima budem poslije 12: Sanya, Zeko, Nora, nekad Katja, Jasine, Magić... I da pozdrav 2.b...hvala što ste nagovarali latinaša da mi da 5...
I još jedna pjesma za kraj...
Maliganska

Život baš i nije bog zna šta...
Al za svaki slučaj uvek uzmem šta mi da:
Frtalj leba... Metar neba... I pun šešir sna...
Al Đavo gleda da i njemu bude fino...
Pa katkad sav taj džumbus umoči u vino...

Dajte mi vino, vino nek se toči...
Dok traju dani... A naročito noći...
Jer tu je tuga... Ta moja verna druga...
A kad je tuga onda treba da se cuga...
Dajte mi vino... Ja nemam drugih želja...
Ni bližeg roda... Ni boljih prijatelja...
Jer tu je tuga... Ta moja crna kuga...
A kad je tuga onda mora da se cuga...

Sreću sam ko rukav izvrto...
S vrha brda svaka staza vodi nizbrdo...
Malo ko je, čedo moje, tome izvrdo...
Ali kad cugnem, ja lakše misli sredim...
Znam, tu sam di sam... Al bar se manje jedim...

Dajte mi vino, vino nek se toči...

S jeseni, kad bagrem opadne...
Potera me maler... Štagod počnem propadne...
Još mi se, u inat, Ta Što Ne Sme dopadne...
E, stara rana se vida starim lekom...
Dabome vinom... Ta ne bi valjda mlekom?

Malo ima tužan štih, al paše mi onaj dio Dajte mi vino...hehe

srijeda, 30.04.2008.

Sa mi je ža, ća san te upoznava ja...

Istina. Sa mi je ža... Teško mi je gledati ga i pravit se da mi više ne znači ništa. Lažno se zabavljati i smijati, iako se skroz drugačije osjećam.
Ali pošto mi je dosta ljudi reklo da misle da sam stalno u depri pa ovaj post, nadam se, ne će biti tužan.
Ugl. sutra je, kao što znate, 1. maj iliti 1. svibanj na našem jeziku, tako da idemo na Strmac-ako netko ne zna: nešto kao odmaralište al okruženo brdima i Psunjom, nažalost hotel i bolnica su zapušteni, ali će valjda biti nešto i od toga u skoroj budućnosti. Braća su mi još danas popodne otišla pa će prespavati,a mi dolazimo sutra. Barbara i ja smo htjele da Marta i Joki isto dođu gore, al one ne će tak da će ostat u Gradiški. Ne shvaćam samo kako se nekome ne da na 1. maj na Strmac. Pa to je već tradicija... Al dobro... Strmac će biti pun ljudi, naći ćemo već nekog s kim ćemo bit...
U školi je ok... Sad su valjda stvarno ukinuli tu državnu maturu tak da se ne moramo s time patiti, ali sam nešt pročitala da ju vraćaju 2010. Divno! Taman će nas dočekat...
U subotu u gradu je bilo super! Kako Sara super pleše učila me da i ja plešem super. Ma bilo je ludo. Čak su mi kasnije ljudi govorili da dobro plešem, a sve ti upućuje da i dalje nemam pojma. Al nema veze. Glavno je da sam se zabavila. Sanya nije dobila svoj blacky. Još uvijek. A ja nisam dobila svoj obećani gemišt. Još uvijek! Nadam se da nas to čeka u u subotu. Ako ne u subotu onda sutra... hehe... Valjda će na Strmcu biti Majstorović pa će Jurković napokon imat para za moje piće...
Danas sam poslije zbora otišla do cura u Stage i sve je bilo 5... Naravno ja sam išla do jukeboxa... Hm... moja kategorija...hehe
I tako smo naručivali ko i uvijek, al kad me je lupilo da mi se sluša Đole pustila sam Prvu ljubav i onda se onaj debil Poleto počne nešt kreveljit i ja puknem i izderem se na njega tak da su me vi pogledali, al me stvarno nije briga! Debil mi još kaže pa volim ja Balaševića, pa sam mu rekla onda šuti! Al stvarno poludim na takve stvari. I onda još moje cure počnu nešt izmišljat da je to za sprovode i slične stvari. I to mi svaki puta rade kad naručim Balaševića. I sad me baš briga nek se ljuti tko hoće, al ja ama baš NIKAD ne prigovaram nikome za pjesmu koju je naručio. Nek si pusti tko šta hoće! Marta voli Hladno Pivo, ja ne, al joj nisam nikad prigovorila da je glupo naručila, čak joj ja uzmem neku njihovi pjesmu. Josie isto. Ma pustim im svima šta hoće i onda mi neko nešt prigovara. Joki ne voli naše pjesme i sluša strano i dobro! Šta joj sad neko ima prigovarat jer je uzela Placebo. Pa ako ih voli, ja stvarno ne razumijem u čemu je problem. Jedino što me sve to razočaralo. Nisam mislila da će me cure s kojima sam svaki dan i koje obožavam tako razočarat. Ne nisam ljuta. Ne više. Al mi nije svejedno. Pa valjda imam i ja pravo pustit si nešto što volim. Ne volim. Obožavam. Živim za Balaševića. Ne mogu preživjeti dan bez njega i njegovih pjesama. I kad smo već kod glazbe... Ne razumijem kako netko u današnje vrijeme može kod pjesama cijeniti samo glazbu. Naravno, glazba je bitna da nam se pjesma svidi i uđe nam u uho, ali ako je tekst taj da ti netko pjeva da staneš pod njegov kišobran, an, an, an, onda stvarno... Kad sam prvi puta čula Umbrellu glazba mi je bila solidna, njen glas ne baš tako solidan, ali je tekst blago rečeno glup! Pa ko još pjeva da netko stane pod njegov kišobran. Razumijem ja da je to donekle preneseno značenje, al opet se vraćam na Balaševića... Ne samo da bi njemu bilo ispod časti nešto takvo otpjevati. Bilo bi i meni, a šta sam ja?! Da ne mislite da cijenim samo Balaševića... Ima stvarno puno grupa, pjevača i pjevačica koji imaju odlične testove. Iako ne volim Riblju Čorbu ne mogu reći da su tekstovi grozni(iako sam to prije govorila), Doorsi naravno imaju super tekstove, pa i Metallica i još tona grupa koje ne slušam ja nego Barbara, a vjerujem u njen ukus. Znam da ne bi slušala pjesme s morbidnim tekstovima. I eto, ako je nekome stvarno Balašević grozan nitko ga ne tjera da ga sluša, ali budimo realni, tako velik pjesnik, kantautor ne rađa se 2 puta, pa ga bar poštujte zbog tolikih godina provedenih na sceni. To nešto znači, za razliku od nekog Mike za kojeg sam čula prije 2 mjeseca,a za njega već pišu da je legendaran! To mi baš i nije jasno... Ako se u 2 mjeseca može postati legenda u glazbenom svijetu, Magić će ga uskoro sustići...Ugl. želim reći da ako već ne poštujte Balaševića, poštujte one koji ga vole, ako su vam oni prijatelji, jer sam se danas osjećala ko zadnje, da ne kažem šta. Neko me mao bacio u bed,a to nije nitko primijetio osim Barbare i onda mi još netko kaže takve stvari o Balaševiću...
Eto skroz iskreni post, pa sad... Ako se netko nađe uvrijeđen znat će kako je i meni bilo. Divan osjećaj, nema šta...
I da ne završim post razočarano, želim svima da se fenomenalno provedu sutra i za ostatak produženog vikenda koji imamo mi učenici...

nedjelja, 20.04.2008.

Tri posleratna druga...

Ej, evo i mene napokon... Naslov je ime Balaševićeve knjige koju sam u srijedu kupila u Zagrebu!!!! Kako sam bila sretna!!!!!!!! Počela sam ju čitati još u srijedu i fenomenalna je!!! A šta je bilo još u Zagrebu... Kupovali smo okolo ljutili se na bezobrazne trgovkinje, a poslije na predstavu. Gledali smo Puškinovu Mećavu i bila je odlična!!! Bilo je puno njih kojima je bila jako glupa, al je to zato što su oni navikli na komedije u kojima se smiješ ta 2 sata, a ne cijene ovu predstavu koju je jako teško dobro odglumiti, a odglumljena je predobro. Ma mogla bi još do sutra pričat o predstavi, al bit će ih još...
Znate kako uvijek u budu bude odlično? E pa ovaj puta je, bar meni, bilo odvratno. I kasnije me još boljela glava. Bolje da ne pričam od koga. Onda su još počeli pričat o tome tko vjeruje u Boga, tko ne i zašt je to tako. Onda su jedni tupili drugima da nitko nije ateist, pa je onda jedan izvalio da su se svi bogovi, da ih tako nazovem, rodili na isti dan! Kao 25.11. Mislilm stvarno. I još je svašta on pričao, a on sve to lijepo zna na temelju nekog filma! Tako tipično za tipove koji se vole pravit pametni. Žele ispast učeni i pametni, a nisu mogli ni jednu poštenu knjigu pročitat već su gledali FILM! Ma poludila sam i ne želim više pričat o tome. Ne mogu se baš pohvalit ni da je ostatak tjedna bio bajan. U četvrtak smo imali 1. dan otvorene nastave, a ja sam imala prvo predavanje u pola 9! Jedva sam se probudila, jer smo došli oko pola 1 iz Zg-a, i još sam zakasnila. Ali, radionica je bila odlična, a ostala predavanja... Ne baš tako odlična... Sutra sam zaboravila neki važni papir(naravno da je zvonjava mobitela bila kriva) na koji mi se profesori moraju potpisati da ne dobijem neopravdane. Onda su mama i brat to pokušavali naći i naljutili se jer nisu mogli pa sam ja morala doći kući i naravno da je bilo tamo gdje sam i rekla. Samo je bilo ispod Gavelline ulaznice, koja je dosta manja od tog papira... 7 grijeha pamćenja je bilo odlično predavanje, ali je zato neko o osamostaljivanju-na koje sam išla jer sam zaboravila taj papir- bilo užasno. Poslije smo otišli do Stagea i onda sam skoro pala u nesvijest kad sam čula da je Plavšić prodao Stage nekom tipu i da će sad svirat narodnjaci. I kako sam bila u bedu to me nagnalo da napravim nešto što se tiče mobitela i sve je bilo ok dok nisam navečer došla opet u Stage Žani na rođendan. Bile smo kod jukeboxa i naručivale Balaševićevu pjesmu i ajd naručit ćemo Jesen stiže dunjo moja. I tad mi mobitel zazvoni. Užas! Morala sam biti vani jer sam mislila da unutra ne ću moći izdržati, pogotovo ako puste Balaševića, al ispalo je da nisam ni vani izdržala ni bez Balaševića. Jedni riječi svih mojih cura bile su nitko nije toga vrijedan. Loše je bilo samo to što sam ja mislila da je netko vrijedan. I ajd prošlo je i to. Vratila sam se unutra, neke cure su otišle i ostale smo samo Maji Sjisko, Žana(kakvo lijepo ime) i ja. Upoznale smo se s novim vlasnikom i otkrile da će ipak Plavšić nastavit svirat i da nije prodao cijeli, već samo pola Stagea. Otišla sam kući, čitala Balaševića da se oraspoložim i nisam ni čula mobitel da je zazvonio. Ujutro sam skoro opet bila u bedu, al sam otišla na Strmac i željela sam se zabaviti i ispuhati... Pokušavala sam, al su svi govorili pa šta je tebi, daj se razvedri... Istina, bilo mi je bolje kad su došli neki ljudi, al sam zbog jednog od tih ljudi prestala pratiti igru, pa smo teta Vesna i ja izgubile u beli, a kasnije sam zvala zelenu jer sam mislila da imam puba, desetku i devetku u zelenoj, al ispalo je da je pub bio žirovi! Toliko o tome. Već me skoro potpuno prošlo sve u vezi mobitela, došla sam kući, otišla u grad... Sve 5, dok nisam otišla u Exit sa Sanjom, Norom i Zekom. Malo smo izašle na zrak i meni je OPET zazvonio mobitel! To mi stvarno nije trebalo. Još kod kuće sam opet samo gledala u tu malu spravu ne bi li opet zazvonila, al od pola 2 pa do sad ništa. Pa jesam utipkala krivi broj? Nemoguće... I sad sam opet u bedu, a još moram prepisat cijelo čudo stvari iz škole jer sam u srijedu bila dežurna i moram učit latinski, biologiju i ponavljat glazbeni... Krasno!
Još je jučer većina ljudi bila u bedu, pogotovo Žana... I onda smo joj morali reći da nitko toga nije vrijedan. Ja nisam bila u bedu, al zbog spomenutog mobitela i to se promijenilo... Sad sam ljuta na tatu jer je rekao Brki da sam rekla da mi je zgodan, a nisam! Poludila sam! Joooj... Ma ne mogu više pisati... Ništa dobro od srijede se nije dogodilo! Ne ću pisat dok ne bude nešto lijepo...
Za kraj želim samo zaželjeti Žani i Karlu sretan 16. rođendan koji je bio u petak, i želim sretan rođendan svojoj Tetki kojoj je rođendan baš danas! I puno hvala svim curama za ono u petak, pogotovo Majom Sjisku... Hvala...
Ajde... jedan jadni pozdrav svima...

nedjelja, 13.04.2008.

Vetar konje propinje...

Maloprije sam stigla iz grada pa odem na blog kad ono sve neke dojave da svi imaju novi post, pa sam se sjetila da bih i ja mogla napisati nešto novo! Prvo moram čestitat mojoj Katji koja je 4.(!!!!!) na državnom iz hrvatskog!!! Fenomenalno! I to ima samo 4 boda manje od onoga tko je osvojio prvo mjesto!!! Najbolje ju je opisala Crvena Jabuka:... Ti si lijepa, mlada i pametnaaaaa!!!!
Naslov... Baš mi se sviđa taj stih... To je iz Balaševićeve Ankice, ako se netko pita odakle mi to...
Ugl. pošto su Maja i Barbara već napisale postove o svojim frendicama, glupo mi je da i ja, al sam zapravo htjela napisat nešt o sebi. Al ne onak narcisoidno, već ono što stvarnom mislim o sebi. Probala sam, al mi nije baš išlo. Teško sam pronalazila riječi... E sad! Zašto sam to htjela napisat? Zato, jer sam shvatila-napokon-da mnogi misle da sam umišljena, zlobna i neke ne baš bajne stvari. I onda sam se naravno zapitala jesam stvarno takva... Zašt misle da sam umišljena ne shvaćam, al zlobna... Hm... ja se ne bih baš složila. Bar ne u potpunosti. Ja bih rekla da sam mala zloćka... Istina je da znam imat komentare, na nekog ili nešto, koji nisu baš blagi. Ali! Ne kažem ja to tek tako! Neke stvari mi idu na živce već danima il tjednima, a moj zločesti mozak čeka priliku da ja budem nešt ljuta i onda kad se to napokon dogodi ja puknem pa svašta kažem. Naravno, ne toj osobi, al ne budu to baš komplimenti. Oni ljudi do kojih mi je stvarno jako, jako stalo nikad ne će doživjet tako nešto, jer ih toliko volim da ću zbog njih pretrpjet svašta... Ugl. svi koji imaju neka svoja mišljenja o meni, koja se baš i ne podudaraju s onime kakva sam doista predlažem da mi priđu i da se malo upoznamo. Pokušat ću dati priliku svima. Al ako svi stvarno budete i dalje mislili sve to o meni pokušat ću to promijeniti. Puno ljudi kažu da se ne će zbog nikoga mijenjati, al ako mi netko do kog mi je jako stalo da je istina da sam umišljena, zajedljiva i slično, zbog njih ću se promijeniti. Stvarno se sad osjećam ko da u meni vjetar konje propinje jer ne znam kako bih se osjećala i kakve da komentare očekujem poslije ovog posta. Nije mi baš svejedno. Šta ako svi kažu da je sve to istina! Ne znam... Oni koje me znaju poznato im je da sam jako osjećajna, al vidjet ćemo...
Ugl... da ne idem dalje s tim...
U srijedu idemo u Zagreb!!!! Jeeeej! Idemo na Puškinovu Mećavu,a prije toga naravno u šopiiiing! Žao mi je jedino što mi tata isto ide u srijedu u Zagreb, jer sam se mislila s njim izvući oz škole, a da pri tome dobro prođem... U školi je ok. Solidno... Baki je dosta dobro. Danas smo bili kod nje u SB-u jer je sad tamo u bolnici i čist je solidno. Osim što je s njom u sobi neka žena što voli puno pričat, a mojoj baki treba mir... Al dobro... Imat će mir kad dođe kući...
Danas je u gradu bilo solidno. Onak... Thompson je imao neki dobrotvorni koncert za izgradnju crkve tamo negdje dolje kod Ljupine. Ne znam točno gdje je to... Naravno da mi nismo bili. Nisam baš vična slušat njegov način pjevanja 2 sata. Nemam ja ništ protiv njega, al oni koji ga slušaju moraju shvatit da je rat prošao. Nisu svi takvi, al oni koji rat nisu ni doživjeli su najjači domoljubi pa mi to nema baš smisla. Šta ja sad mogu imat protiv nekog Srbina jer mu je dida bio u ratu. Pa bio je i moj i borili su se jedno protvi drugih, al takav je rat. Naravno da ga ne odobravam, al šta je tu je. Ako netko napadne red je braniti se. Al kad je borba gotova gotov je sve. Ajd još nekak razumijem kad netko kome je tata ili netko drugi poginuo u ratu, pa oni ne vole Srbe baš najviše ili ne mogu slušat ekavicu. A ok. Tako bih i ja vjerojatno da sad nemam tatu jer ga je ubio neki Srbin prije 16 godina...
Al dosta je za danas o tim nekim sumornim temama. Al ne mogu si pomoći. Vrijeme je za sve krivo...
Pošto puno njih smatra da na sve imam komentar želim samo reći da su se tu prevarili. Jednom čovjeku ne mogu naći ama baš ni 1 jedinu zamjerku! On je savršen. Nije lijep, al ne treba ni biti. On je pjesnik, glazbenik, osoba širokih pogleda na svijet... Predivan je i obožavam ga, a vjerojatno ću ga do smrti voljeti! Ma Balašević je, a ko drugi!!!!!?????!!!!!!!

P.S:Barbara, sorry što sam ti ostavila kišobran u Pubu! Nisam namjerno...
Kato, da sam ja napisala onaj post ko Maja i Barbara ja bi i tebe nabrojila... Tak da se ne brineš. Ja te jako volim. I one... Al ja više... hehe... ma šalim se... svi te jako volimo...A najviše Španić...
Jedan veeeeeliki zagrljaj Marini iz 1.d... super cura koja se jako, jako voli grlit... a ja ću s njom sjedit do Zg-a i nazad... ma super će nam biti....bar ćemo se izgrliti ako ništa drugo...
@--)---